Ubrzo po objavljivanju rezultata glasanja na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama održanim 05.11.2024. godine, rezultati su nedvosmisleno pokazali ubedljivu završnicu i na kraju pobedu republikanskog kandidata, od 20.01.2025. i zvanično 47. predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa.
Svojom pojavom u političkom životu Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp donosi novi pristup u adresiranju svojih politika i načinu obraćanja glasačima i svojim pristalicama. Iako je kroz svoj život pokazao interesovanje za politiku, Donald Tramp nikada nije obavljao političku funkciju sve do 20. januara 2017. kada zvanično postaje predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Zanimljiva je činjenica da to Donalda Trampa činim jednim od svega dvojice predsednika u istoriji Sjedinjenih Američkih Država, pored Zakari Tejlora koji je tu funkciju obavljao izmedju 1849. do 1850. kao 12. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, koji nije imao ni jednu političku niti administrativnu funkciju pre nego da postane predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Dakle, zvanična kraća verzija političke biografije Donalda Trampa je za sada jako kratka, ali zato jako zvučna: predsednik u dva mandata. Njegova biografija mora biti jedna od uzbudjivijih za čitanje.
Pitanje spoljne politike administracije Donalda Trampa svakako jeste nešto što je akademskim krugovima, ali i široj javnosti privuklo dosta pažnje. Nepredvidiv i slobodniji stil u vodjenju spoljne politike jesu karakteristični za Donalda Trampa, više nego za druge predsednike SAD. Ona je takodje bila jedna od važnih tačaka koju je pokrivao prilikom svoje kampanje za predsedničke izbore održane ove godine. Svet je drugačiji u nekoliko važnih segmenata u odnosu na period izmedju 2016. i 2020. godine.
Kao takva, spoljna politika igra manje važnu ulogu u determinisanju preferenci birača u SAD, koji tradicionalno neguju pitanje ekonomije u širem i užem kontekstu, inflacije, poreza i sigurnosti. Spoljna politika ističe se tek nakon nabrojanih tačaka, medjutim na izborima održanim ove godine ona je imala mnogo jaču ulogu nego ranije. Pitanje sigurnosti, konkretno ekonomske i sigurnosti granica, Donald Tramp povezao je kroz svoje nastupe sa spoljnom politikom upravo tokom njegove kampanje. Pitanje nacionalne sigurnosti istakao je i 29.09.2017. rekavši tokom obraćanja medijima da „ne možemo imati nacionalnu sigurnost bez ekonomske sigurnosti“. Naredne četiri godine pokazaće da li je ta povezanost bila opravdana.
Šta je ono što znamo?
Donald Tramp nije ljubitelj multilateralizma. Njegov pristup u teoriji svakako jeste bipolaran u kontekstu postojanja drugosti uprte naspram SAD, što svakako nije samo jedna zemlja ili medjunarodnopravni subjekt. U takvom kontekstu, Tramp jača unilateralistička sredstva u nadi da se ona ističu sve više i više u medjunarodnim odnosima. U praksi, povlačenje iz Pariškog sporazuma o klimatskim promenama, Iranskog nuklearnog sporazuma, Svetske zdravstvene organizacije, UNESKO-a, Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa, Sporazuma o trgovini i investicijama sa TPP, Sporazuma o migraciji UN, Sporazuma o kontroli oružja, Sporazuma o trgovinskoj zaštiti – NAFTA ( zamenjem programom USMCA za vreme Trampove administracije ) i mnogih drugih potvrđuju animozitet prema multilateralizmu, barem u okvirima kakvim se on danas definiše i razmatra.
Šta je ono što ćemo tek saznati?
Da li će Donald Tramp nastaviti istim/starim putem, uzimajući u obzir da je administacija Džozefa Bajdena vratila SAD u neke od malopre spomenutih ugovora i organizacija, poput Pariškog sporazuma, Svetske zdravstvene organizacije, Sporazuma o migraciji UN? Kreiranje inicijative poput „Indo-Pacifički ekonomski okvir“ ima za cilj redefinisanje odnosa pokrivenih ranije u Sporazumu o slobodnoj trgovini – Transpacifičko partnerstvo. Zanimljiv je primer Svetske zdravstvene organizacije, koju je SAD pod Trampovom administracijom napustio zbog lošeg rukovodjenja iste tokom pandemije virusa Kovid-19, ali i zbog optužbi da je organizacija, kako Tramp navodi „štene Kine“. Kako je pandemija Kovid-19 virusa iza nas, ostaje da vidimo da li će se strategija i pristup prema ovim i sličnim sporazumima i organizacijama promeniti pod novom administacijom predsednika Trampa.
Šta takodje znamo?
Znamo da je tokom svoje prethodne administacije, ali i tokom kampanje za predsedničke izbore ove godine, Donald Tramp promovisao svoju doktrinu „mir kroz snagu“. Posle Ronalda Regana, Donald Tramp jedini je predsednik SAD koji nije započeo ni jedan vojni sukob. Sjedinjene Američke Države svakako imaju kapaciteta za sprovodjenje takve doktrine, a sa dominantnim crtama ličnosti nezaobilaznim u ponašanju Donalda Trampa ona svakako zvuči primamljivo. Medjutim, na svetu ima i drugih moćnih država sa liderima koji imaju, takodje, dominantne crte ličnosti.
Znamo da je Donald Tramp saveznik Izraela. Dovoljan je podatak premeštanja diplomatske misije SAD iz Tel Aviva u Jerusalim. O ovom poduhvatu svakako ne beležimo konkretnija dela još od perioda 1995. kada je Kongres usvojio „Akt ambasade u Jerusalimu“. Izmedju ostalog, napuštanje UNESCO bilo je inicirano nastupom protiv Izraela od strane te organizacije. 27.06.2024. Tramp je izjavio da predsednik Bajden „treba pustiti Izrael da završi posao“. Sa druge strane, otvara se velika mogućnost produbljivanja kampanje „maksimalnog pritiska“ uprte protiv Irana. Smrt Kasema Sulejmanija, poznatnog general-majora vojske Irana, 03.01.2020. godine podigla je tenzije izmedju dve zemlje na istorijski visok nivo. Razlog pominjanja Irana u kontekstu Trampovog odnosa sa Izraelom i njegovim rukovodstvom jeste svakako nedvosmislena povezanost Hamasa, ali i Hezbolaha, sa Iranom, koji praktično mogu biti posmatrani kao njegove proksi snage. Sa druge strane, Tramp je tokom kampanje pred svoje prve izbore za predsednika izjavio kako je SAD „destabilizovao Bliski Istok“ i tokom kampanje za predsedničke izbore održane ove godine proklamovao je ideju mira u pomenutom regionu.
Šta ćemo saznati?
Izrael nema još puno vremena pre nego da Donald Tramp i zvanično postane novi predsednik SAD. Saznaćemo da li će Donald Tramp uspeti, u najmanju ruku, dovesti do prekida vatre na prostoru Gaze i severnih granica Izraela u potpunosti koja je odnela na destine hiljada života i da li će snažna podrška Izraelu biti upućena radi jačanja normalizacije odnosa sa Saudijskom Arabijom ili biti usmerena direktno protiv Irana, koji u oba slučaja nailazi na negativan scenarijo.
Šta nam je još poznato?
24.02.2022. Rusija je započela izvršavanje vojne operacije na prostoru Ukrajine. Vrlo brzo Tramp je osudio taj čin, ali i adminstraciju odlazećeg predsednika Bajdena zbog realizacije samih dešavanja. U više navrata predsednik Tramp je tokom kampanje naglasio da ovaj sukob može okončati kroz 24 sata i da je to nešto što može učiniti već prvog dana po preuzimanju dužnosti. Tokom svoje kampanje sastao se i sa Volodimirom Zelenskim, predsednikom Ukrajine, ali je takodje naglašavao lične dobre odnose sa predsednikom Vladimirom Putinom tokom njegove prve administracije. Pre nekoliko dana, Tramp je izjavio da će specijalni izaslanik za rusko-ukrajinski sukob biti Kejt Kelog, general u penziji.
Kada je želeo, Tramp je umeo smiriti tenzije, što svakako pokazuje primer korektnog odnosa sa Vladimirom Putinom, a svakako bolji primer jeste susret sa liderom Severne Koreje, Kim Džong Unom.
Šta ćemo saznati?
Saznaćemo da li imenovanje specijalnog izaslanika za rusko-ukrajinski konflikt znači da se Tramp ipak ne nada brzim pregovorima ili brzom prekidu vatre ili će se upravo, barem prekid vatre, najaviti u danima pred nama što će svakako pokazati da je Tramp ispunio svoje predizborno obećanje, a da će funkcija specijalnog izaslanika biti više uloga posrednika i nadzora sprovodjenja ispregovaranih dogovora.
Šta još znamo?
NATO. Tokom svog prvog mandata, Donald Tramp nije imao blagonaklon stav prema NATO-u. U više navrata u periodu izmedju 2017. i 2019. godine javno je kritikovao NATO članice zbog, kako kaže, neispunjavanja obaveza prema savezu. Tačka na koju se najviše osvrtao je ta da se ne poštuje izdvajanje 2% BDP-a za odbranu. U vreme Trampovih prvih kritika kao predsednika koje su upućene NATO-u, svega 5 od danas 31 članice je poštovalo standard „2%“. Posebno je kritikovao Nemačku zbog neispunjavanja tog standarda, ali i zbog njenih akcija koje su doprinele, kako on navodi, bogaćenju Rusije. Danas se prognozira da će 23 od 31 članice uspeti da do kraja 2024. godine ispune poštovanje tog standarda. Ovako postavljena situacija u NATO savezu svakako ide u korist Donaldu Trampu koji je sada u poziciji reći diplomatsko „jesam li vam lepo rekao“ i to prvenstveno zbog sukoba u Ukrajini. Povećanje poštovanja standarda „2%“ svakako nije direktna posledica politike pritiska na NATO savez od strane Donalda Trampa, koja ne sme biti shvaćena olako, uzimajući u obzir da je u diplomatske krugove puštena priča o napuštanju NATO saveza od strane SAD i to direktno od Trampa.
Šta ćemo ubrzo saznati?
Ubrzo ćemo saznati da li će Trampova uloga u NATO savezu postati jača nego ranije, ali ćemo i videti da li će Donald Tramp ovoga puta biti blaži prema samom savezu. U vremenu koje je pred nama možemo očekivati da će Evropa dobiti značajniju ulogu za Sjedinjene Američke Države u okviru NATO saveza nego što je imala ranije. SAD je praktično postavljen kao zaštitnik samog saveza, a ovoga puta, kako bi možda Tim Maršal to slikovito rekao, geografija da stratešku prednost Evropi, a SAD možda time dobija dodatnu obavezu. Sa druge strane, Trampov odabir Pit Hegseta za državnog sekretara odbrane SAD ukazuje na to da će buduća Trampova administacija uvek podsećati NATO članice o važnosti koju Amerika igra, ne samo u savezu, već i u čitavoj zapadnoj hemisferi. Hegset je 25.11.2024. otvoreno kritikovao UN i Tursku i time podsetio mnoge NATO članice da fokus delovanja saveza postoji i van Evrope, što ide u kontekst njegovom stavu da podrška za Ameriku znači i podrška za Izrael.
Šta nam je još poznato, ali opet ne toliko dovoljno?
Tokom pisanja ovog teksta, vrednost jednog Bitcoin-a iznosi 94.719$ i definitivno možemo reći da živimo u vremenu velike reforme finansijskog sistema kakvog poznajemo. Ono što je zanimljivo jeste da je Donald Tramp promenio svoje mišljenje na temu kripto valuta. 11.07.2019. izjavio je kako „nije fan Bitcoin-a niti drugih kripto valuta“. 27.11.2024. na „Bitcoin konferenciji“ na kojoj je učestvovao, izjavio je da će „napraviti Bitcoin sjajnim ponovo“ i da će „SAD biti prestonica kripto valuta, a Bitcoin supersila sveta“. Takodje je danas aktuelno pitanje zajedničke valute BRICS-a, čiji je inicijativu, kao i dedolarizaciju, Donald Tramp javno osudio, ali i ostavio poruku da te inicijative snose posledice. Digitalizacija finansijskog sistema nesumnjivo povlači spoljnopolitičke posledice, a već sada svedočimo kako implementacija digitalnih valuta postaje svakodnevnica širom država sveta.
Šta će saznati samo oni koji pomno prate i ulažu pre nego da ceo svet sazna?
Postoji velika šansa da u narednih nekoliko godina vidimo punu implementaciju „blokčejn“ tehnologije u svakodnevni život potrošača. Ne treba zaboraviti da je prvi digitalni novac zapravo E-zlato iz 1996. godine koji je Vlada SAD oborila 2008. godine. Iste godine osnovan je Bitcoin. Mreža korisnika E-zlato brojala je nekoliko miliona korisnika. Ne postavljamo pitanje sa da li, već kada će ceo svet postati svestan ove finansijske promene, a mnogi koji ulažu i prate uspon kripto valuta vide i druge važne igrače u ovom svetu. SAD na čelu sa Donaldom Trampom, ali i njegovim bliskim saradnikom, Ilonom Maskom, otvara svakako novo poglavlje po ovom pitanju.
I na kraju, šta mi znamo?
Na čelu sa Donaldom Trampom, SAD je bila daleko direktnije uključenija u proces normalizacije odnosa izmedju Beograda i privremenih institucija u Prištini. Sporazumi o ekonomskoj normalizaciji, poznati kao Vašingtonski sporazumi, direktno pokazuju da administracija Donalda Trampa u spoljnu politiku implementira koncept ekonomske sigurnosti kao način umrežavanja interesa strana u sukobu. Takodje znamo da odnosi izmedju Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država beleže blago, ali svakako prepoznatljivo poboljšanje bilateralnih odnosa čiji nastavak možemo očekivati u narednom periodu. Kongres srpsko-američkog prijateljstva sa svojim članovima, na čelu sa gospodinom Vladimirom Marinkovićem u poslednjih nekoliko godina beleži ozbiljan doprinos u unapredjenju pomenutih bilateralnih odnosa. Godinu za nama beleži izuzetno intenzivna i posvećena saradnja sa ambasadom SAD u Srbiji, ambasadorom Kristoferom Hilom i njegovim saradnicima koji su prepoznali važnost misije Kongresa i uvek pružali bezrezervnu podršku za sve sprovedene akcije. Organizovanjem važnih tribina na temu ekonomije, kulture i politike, posredovanjem u umrežavanju preduzetnika i sklapanju važnih partnerstva, istraživanjem američkog društva i kulture, približavanjem američkih vrednosti slobode, nezavisnosti i preduzetničkog duha, informisanjem javnosti o benefitima unapredjenja bilateralnih odnosa sa SAD, približavanjem američkog tržišta i potražnje za sposobnim, obrazovanim kadrovima koje naša zemlja ima, Kongres je dokazao da poboljšavanje odnosa izmedju naše dve zemlje počiva na racionalnom sagledavanju istorijsko-društvenog konteksta istog.
Šta nas čeka?
Situacija je drugačija na prostoru Kosova i Metohije nego za vreme administracije Donalda Trampa. Ričard Grenel, bivši specijalni Trampov izaslanik za pitanje normalizacije odnosa izmedju Beograda i privremenih institucija u Prištini, koga možda opet vidimo na Balkanu, govorio je da administracija Donalda Trampa može garantovati napredak u normalizaciji odnosa. Ono što možemo očekivati jeste da ekonomija možda ne bude primarni ujedinitelj pregovora, već upravo nepoštovanje elementarnih, ali i gotovo svih ljudskih prava sa kojim se Srbi na Kosovu i Metohiji svakodnevno bore. Iskoristiću slobodu izražavanja da naglasim da je nepoštovanje tih ljudskih prava najblaži mogući izraz za opis terora pod kojim žive Srbi na Kosovu i Metohiji. Kongres srpsko-američkog prijateljstva isticao je našim partnerima u SAD katastrofalan položaj života Srba na Kosovu i Metohiji i uvereni smo da su one došle do ljudi koji imaju mogućnost da na to utiču.
Takodje, upravo zbog ozbiljne podrške koju Srbi pružaju Donaldu Trampu u Sjedinjenim Američkim Državama, u ovom mandatu zaista možemo očekivati posetu predsednika Trampa našoj zemlji. Na tu podršku aludirali su mnogi iz njegovog bliskog establišmenta, poput samog Grenela, ali i ljudi popot Roda Blagojevicha, čija je inspirativna priča prepoznata od samog Donalda Trampa. Tom posetom, Donald Tramp bi svakim korakom u Beogradu otvarao novo poglavlje u istoriji srpsko-američkih odnosa koji beleže svetle trenukte u istoriji celog čovečanstva i obavezuju da se oni poboljšaju.
Poseta Donalda Trampa Srbiji bila bi najviša diplomatska poseta našoj zemlji od strane američkih zvaničnika od perioda SFRJ do danas, kada je Džozef Bajden kao potpredsednik SAD posetio Srbiju 2009. godine i 2016. godine.
Novak Đurić
Predsednik Youth Caucus
Kongresa srpsko-američkog prijateljstva
